Panični napadi – Vodič za razumevanje i prevazilaženje
Panični napadi: kako ih prepoznati i savladati?
Panični napad je kao iznenadna oluja – u trenutku, naizgled iz čista mira, potpuno nas obuzme i preplavi… Gubitak vazduha, intenzivno lupanje srca, vrtoglavica, tremor. Bujica nekontrolisanih misli kojima ne možemo da se suprotstavimo neprekidno nadolazi, a simptomi, iako trenutni, kao da traju čitavu večnost. “Ugušiću se. Umreću. Poludeću” … a onda prodje, kao da nikada nije ni bilo tu. Često se javlja ideja da je ovo ugrožavajuće po naše zdravlje, zato je važno naglasiti da smo potpuno bezbedni čak i u najintenzivnijim paničnim napadima. Proći će, kao i svaki put do sada i nista se od naših misli neće realizovati.
Anksioznost je drugačija – ona je poput stalne pozadine u našim mislima, tihe, ali neumorne. Dok panični napad dolazi iznenada i brzo prolazi, anksioznost je manje intenzivna, traje dugo i iscrpljuje nas u potpunosti kroz konstantnu brigu i napetost.
Ono što povezuje anksioznost i panični napad je osećaj straha i unutrašnji nemir, ali važno je naglasiti da oba stanja mogu biti savladana uz razgovor, edukaciju i odredjene tehnike.
Sećam se jednog klijenta koji je prvi put došao na terapiju nakon što je doživeo panični napad usred gužve na poslu. Rekao je: “Mislio sam da ću u tom trenutku, sigurno umreti pred kolegama.“ Kroz rad, naučio je šta je panični napad, kojim tehnikama može da ga zaustavi i na koji način može da se suoči s njim i kontroliše simptome, pre nego što eskaliraju. Danas je u potpunosti prevazišao panične napade.
Da li postoje specifični okidači ili se panični napadi javljaju bez posebnog razloga?
Panični napadi ponekad imaju jasne okidače – boravak u zatvorenom prostoru, gužvi, ili situacije koje podsećaju na neku prethodnu traumu. Međutim, ima i slučajeva kada ljudi misle se javljaju iz “čista mira“.
Jedna mlada žena sa kojom sam radila, rekla je da je prvi panični napad doživela dok je mirno sedela kod kuće i gledala seriju. Kroz terapijski razgovor otkrile smo da je podsvesno osećala pritisak zbog ispita i očekivanja okoline. Često telo reaguje pre nego što um shvati šta ga muči – i to je važno razumeti.
Zato bih posebno naglasila : panični napad nikada ne dolazi ni od kuda. Uvek su u pozadini neke misli koje nas preplavljaju, budeći u nama emociju straha sa svim njenim propratnim telesnim senzacijama.
Kako razlikovati panične simptome od ozbiljnih zdravstvenih problema?
Prvi korak je, svakako, poseta lekaru i isključivanje fizičkih uzroka, poput problema sa srcem ili štitnom žlezdom. Kada medicinski nalazi pokažu da je sve u redu, sledeći korak je prihvatanje da simptomi nisu opasni, već samo intenzivni : sve telesne senzacije koje osećamo su manifestacija straha. Za naš organizam, realna opasnost ili “strašne misli” koje u tom trenutku imamo u glavi, su isto – podjednako snažno mogu da aktiviraju emocije. Telo nam je tada spremno za akciju, nije u “životnoj opasnosti”.
Jedan klijent je rekao: “Svaki put kada me uhvati panika, siguran sam da imam srčani udar. Odem u hitnu pomoć, a oni mi kažu da sam potpuno zdrav.“ Kroz KBT smo radili na tome da prepozna simptome kao potpuno bezbedan deo paničnog napada – “Ovo je samo još jedan panični napad, koji ce proći kao i svaki put do sada”
Najčeśće zablude o paničnim napadima
Postoji nekoliko zabluda o paničnim napadima koje često dodatno pogoršavaju stanje osobe. Jedna od najčešćih je ideja da su panični napadi znak „ludila“ ili ozbiljne psihičke bolesti. Ova zabluda stvara osećaj stida i straha kod osobe, pa se često izbegava traženje pomoći. Takođe, mnogi veruju da panični napad može dovesti do srčanog udara, gušenja, ili gubitka kontrole nad sobom – iako je to potpuno netačno.
Jedan klijent je rekao: “Kad god krenu simptomi, siguran sam da gubim razum. Strah me je da će se to desiti pred ljudima i da ću završiti u ludnici.“ Kroz terapiju je naučio da razume kako su simptomi samo telesna reakcija na strah, a ne znak ludila ili bilo kakve opasnosti.
Razbijanje ovih zabluda ključno je za oporavak – kada osoba shvati da je panični napad neprijatan, ali ne i opasan, već je na putu ka prevazilaženju ovog problema.
Kako se smiriti tokom paničnog napada?
Kada panični napad krene, osoba se oseća da je sve izvan njene kontrole, ali nije tako. Naglasila bih da najintenzivniji panični napad može da traje maksimalno 45minuta i da spontano prolazi, sam od sebe. Ipak, postoje koraci koji mogu biti od pomoći i u situacijama kada nismo spremni da “samo pustimo vreme da prodje”:
1. Svesno disanje: Fokus na sporo, duboko disanje. Jedna od tehnika koja pomaže mnogima je “3-5-8” : udah kroz nos 3 sekunde, zadrzavanje vazduha 5 sekundi, izdisaj kroz usta 8 sekundi. Važno je uvežbati ovu tehniku, kako bismo mogli pravilno da je primenimo kada nam je potrebna.
2. Prizemljenje: Usmeravanje pažnje na sadašnji trenutak. Fokusirajte se na svoju okolinu. Pronadjite pet predmeta koje ćete opisati do najsitnijih detalja. Mozak ne može istovremeno da bude fokusiran na neku radnju i na uznemiravajuće misli.
3. Poruka podrške sebi: Umesto paničnog razmišljanja: “Ovaj put ću sigurno izgubiti kontrolu i završiti u bolnici”, recite sebi: “Ovo je samo još jedan napad panike. Proći će, kao i svaki put do sada. Bezbedan sam.“
Jedna klijentkinja, recimo, nosi sa sobom malu poruku u torbi na kojoj piše: “Ovo je samo privremeno, proći će. Ne zaboravi da dišeš.“ Taj mali podsetnik joj pomaže da zaustavi panični napad čim oseti prve senzacije.
Kada potražiti stručnu pomoć?
Svaka osoba oseti anksioznost s vremena na vreme – ona jeste sastavni deo života. Međutim, kada postane konstantna i krene da remeti svakodnevno funkcionisanje, vreme je da se potraži pomoć. Ako osoba izbegava odredjene situacije iz straha od potencijalnog paničnog napada, umanjuje socijalne kontakte i uvek bira da radije ostane kod kuće, jasni su znaci za uzbunu.
Jedan od mojih klijenata više nije mogao da ode ni do prodavnice, jer je verovao da će baš tada doživeti napad i da će se završiti “kobno”. Uz terapiju je naučio kako da povrati kontrolu nad svojim životom i da živi bez straha i isčekivanja. Važno je znati da pomoć postoji i da panični napadi mogu da se prevazidju. Nismo osudjeni na život u stalnom strahu i strepnji.
Dugoročne strategije za prevazilaženje simptoma
Promene u svakodnevim navikama mogu napraviti veliku razliku i doneti benefite:
– Fizička aktivnost, čak i obična šetnja prirodim, pomaže telu da oslobodi stres i da na adekvatan način reguliše emocije. To nam je univerzalni lek i za dušu i za telo.
– Relaksacione tehnike, poput joge ili meditacije su sjajni načini za smirivanje uma.
– Pisanje dnevnika pomaže da “izbacimo” misli iz glave, zaustavimo preterano razmišljanje, ali i bolje razumemo okidače naših reakcija.
– Zdrav način života, kvalitetan san, uravnotežena ishrana i smanjen unos kofeina mogu umanjiti simptome anksioznosti.
Ove strategije nisu zamena za terapiju, ali su izvanredna podrška na putu ka oporavku.
Uloga porodice i prijatelja
Podrška bliskih ljudi igra veliku ulogu u procesu oporavka. Prvi korak je razumevanje – informisanje o tome šta su panični napadi i kako izgledaju može pomoći porodici i prijateljima da bolje shvate kroz šta njihova voljena osoba prolazi. Umesto da kažu: “Samo se smiri“ ili “Nije ti ništa “ korisnije je ponuditi empatičnu rečenicu poput: “Razumem da ti je teško sada, da li mogu nekako da ti pomognem? Tu sam za tebe.“
Jedna klijentkinja je istakla koliko joj znači što njen partner, kada oseti da je panika preplavljuje, sedne pored nje, podseća je da diše i ostane smiren. Njegova prisutnost joj uliva osećaj sigurnosti i čini da se oseti bezbedno.
Takođe, važno je ne forsirati osobu da se suoči sa svojim strahovima pre nego što je spremna, već je ohrabriti da potraži stručnu pomoć. Ponekad, samo saznanje osobe da ima podršku može napraviti veliku razliku.
Lekovi, da ili ne?
Lekovi, poput benzodiazepina, mogu biti korisni u trenutku, brzo se smirimo, ali na duže staze nam donose više štete neko koristi – adaptacija organizma, rizik od zavisnosti, mnoge kontraindikacije…. Antidepresivi su često bezbedniji izbor za dugoročno lečenje anksioznih stanja, ali nikako uz samoinicijativno konzumiranje, bez nadzora neuropsihijatra.
Obzirom da je propratna misao paničnih napada : “Umreću.” zapitajte se, da li nam anksiolitici zaista pomažu da preživimo?
Dakle, lekovi mogu biti korisni kada se koriste kao deo šireg plana – ali ključ leži u razumevanju i promeni misaonih i životnih obrazaca. Treba naučiti kako da se nosimo sa izvorima stresa, ne samo da posežemo za lekovima, koji, suštinski i dugoročno, ne menjaju ništa. Ukoliko ne osvestimo i ne promenimo sopstvenu perspektivu i lična uverenja, čim prestanemo sa lekovima, vratićemo se na stare “bitke”. Zato je moj izbor broj jedan, svakako, psihoterapija – lečenje putem razgovora.
Panični napadi nisu znak slabosti, već izazov koji uz pravu podršku i trud može biti savladan. Traženje pomoći je prvi korak ka oporavku, suočavanju i vraćanju kontrole nad sopstvenim životom. Niste sami.
